Čista magija

Viktor Čikeš: Magia, Blog,

Septembar
24


Kažu da je benediktinski monah Dom Perinjon, kada je probao vino iz manastirskog podruma koje je naknadno fermentiralo, uzviknuo: „Ovo je kao da pijem zvezde!“

Biće ipak da je pre čupao to malo kose na glavi od očajanja jer nije mogao da spreči stvaranje gasova u vinu, a zbog čega su ga starešine ovog manastira u Šampanji dovele u podrum. Ispostavilo se, međutim, da je tu bilo i promućurnijih & dalekovidijih od pomenutog kaluđera, koji su u vinu s mehurićima prepoznali sasvim novi stil, nešto sasvim drugo što čaša „običnog“ vina nije mogla da ponudi. Tako smo dobili šampanjac, vino u kojem malo naknadno dodatog kvasca i šećera ponovo pokreće fermentaciju u boci, stvarajući onu prepoznatljivo neodoljivu resku svežinu vina prošaranu mehurićima. Čista magija!

Metode pravljenja mehurića u vinu posle toga su se tu i tamo menjale, ali suština je ostala ista – vino obogaćeno ugljen dioskidom postalo je najomiljenije piće za koktele, zdravice i sva moguća slavlja, letnje vručine i zimske hladnoće, vino za uživanje uz jelo, pre jela i posle. Što reče Koko Šanel – šampanjac pijem samo u dva slučaja: „Kad sam zaljubljena i kad nisam!“

Italijani ovo penušavo vino zovu frizante, proseko, asti, Španci ga znaju kao kava, Nemci kao sekt, Amerikanci ga zovu sparkling, a svima je zajedničko da imate utisak baš kao da – pijete zvezde. Jer, uživanje u njima uvek je barem za malo više od ispijanja standardnih vina, povod i razlog za slavlje, vino koje budi radost života, oslobađa pozitivnu energiju i slatko uzbuđenje, magija koja traje znatno duže od mehurića u čaši.

Wine Trotter / Viktor Čikeš, glavni i odgovorni urednik, Vino.rs

Ostavite vaš komentar

0 Komentara