Zato što su oko njega isprepletani razni mitovi, vino je u neku ruku postalo žrtva sopstvene reputacije. Oni koji nemaju nameru da razmišljaju šta im je u čaši, već da to piju i popiju, stalno se sreću sa svakojakim pravilima i uputstvima kako da izaberu vino, kako da ga piju, kako da ga serviraju i naravno, kako da prepoznaju koje je bolje od kojeg.

Neću da grešim dušu, većina tih saveta je na mestu, ali se dešava i to da vas neki od njih dovedu u zabludu. A zablude su slatke samo ako su kratke. U protivnom postaju breme gluposti.

Evo tri koje bi mogli odmah da se rešite!

1. Skupa vina su bolja od jeftinijih!

Ako ostavimo po strani to što marketing i ugled mogu višestruko da podignu cenu vina bez obzira na kvalitet, odgovor na pitanje koje je vino bolje morate pre svega da potražite u sebi, odnosno da shvatite kakva vina vam se sviđaju. Ako ste ljubitelj snažnih vina, bogatih ukusima koje je zaokružio hrast iz barika, onda ćete vašeg favorita najverovatnije naći među skupljim vinima, jer je i njihova proizvodnja skuplja. Ako želite živahna vina nabujalih voćnih aroma i osvežavajućeg ukusa, onda se vaše omiljeno vino po pravilu nalazi u nižoj cenovnoj kategoriji.

Dakle, bez obzira što postoje loša, osrednja, dobra i odlična vina, cena je samo indikator kvaliteta i zato je sasvim normalno da kupite flašu vina od desetak evra u kojoj će te uživati koliko i u onoj od 20 ili 200 evra!

 

2. Što je starije, vino je bolje!

Ovo je jedna od najrasprostranjenijih zabluda, a odnosi se tek na manji broj vina koja imaju potencijal dugog odležavanja u boci. Zato bi puna istina trebalo da glasi – vino s godinama postaje drugačije, u nekim slučajevima bolje, u nekim gore! Poenta je da dugim odležavanjem vino gubi voćni karakter i razvija u boci neke druge, kompleksnije osobine. Ali, ni to ne traje do veka, posle čega vino počinje (polako ili brzo) da gubi dobre osobine i prerasta u neutralnu, oksidiranu tekućinu, eventualno loše sirće.

Sve u svemu, neka vina jeste najbolje popiti tek posle 20 godina, neka posle 15, neka možete da otvorite i posle 30 godina i da budu super, ali ogromna većina vina danas na tržištu maksimum dostiže u periodu od jedne do pet godina. Ukoliko ih ne popijete tada, s godinama će samo gubiti na kvalitetu!

 

3. Dobra vina moraju da imaju plutani čep​!

Plutani zatvrač, popularni pampur, kada je zamenio smolu, vosak, masne krpe i sve ono čime su ljudi zatvarali buteljke vina, praktično od 17. veka smatra se ultimativnim vinskim čepom koji sprečava prodor vazduha u flašu vina. Osim toga, oko otvaranja zapampurisane flaše vina izgradio se čitav ritual, pa i mala industrija vadičepova.

Međutim, brojni testovi pokazali su da je aluminijumski zatvarač s navojem (skrukep) pouzdaniji čuvar vinskog blaga u boci, te da vina mogu bolje i duže da odležavaju s takvim zatvaračem nego pampurom, koji je uz to i skuplji. Drugim rečima, plutani čep više nije neprikosnoveni znak kvalitetnog vina, ali ga u svesti ljudi i dalje drže na pijedastalu tradicija i ceremonijalni ritual otvaranja.

Ostavite vaš komentar

0 Komentara