Muškarčine u roze cipelicama

Viktor Čikeš: ,

Avgusta
31


Jeste li svesni dragi moji vinoljupci da je prvo crveno vino koje je čovek ikada napravio bilo - roze?

Ružica, roze, pink vino, blush... kao da je neko namerno hteo da zakukulji stvar koja je više nego jednostavna. Ukoliko živite u vremenu par hiljada godina pre nove ere, uzgajate crveno grožđe, izgnječite ga, a sok ubrzo nakon toga odlijete čim fermentacija krene, i dobijate alkoholni napitak ružičaste boje. Ukoliko nećete da se pokvari, popićete ga što pre kao roze vino. I to je to, čista priroda.

Stepen razvoja vinske kulture veoma je bitan za razumevanje roze vina, ali i vina uopšte. Dugi niz godina o rozeu se u Srbiji govorilo sa nipodaštavanjem, potražnja i potrošnja su bili izuzetno slabi, a eventualno se sa setom govorilo o nekoj „ružici“, maltene nacionalnom alkoholnom piću iz doba dok još pivo (uz rakiju) nije preuzelo primat uz trpezu i van nje.

I dok se svet tokom poslednjih stotinak godina utrkivao u stvaranju stilova, obojenosti, pa i dugovečnosti ovakvih vina, kod nas je uz mnogo muke i u najboljem slučaju roze doveden do ovala sa prasećim pečenjem, ali još pre u poluslatkoj jagodičasto-malinastoj varijanti do nežnih ženskih receptora ukusa. Razlog tome je nekadašnja praksa da se sve crveno grožđe (pa i belo) đuture iz vinograda potrpa u tank. A da se muskat-hamburgom kasnije kreira traženi ukus „grožđa“ u vinu. Time je ujedno načinjena nepravda i prema ovoj ukusnoj sorti pa je danas brojni „stručnjaci“ sa prezirom otkrivaju u etiketama koje im se ne sviđaju preterano.

Ideja na ovim prostorima da je roze vino ujedno i žensko vino, ili samo osvežavajući letnji blush napitak, prepolovila je konačno ciljnu grupu kupaca, a tu prepreku jedna grupa upornih vinskih entuzijasta, vinara, muku muči da preskoči tokom nekoliko poslednjih godina od kad roze scena, sa pravom i solidnim uspehom kreće da se kreira u Srbiji.

A istina je da dobar roze često u sebi nosi odlike crvenog vina, tanine i zavidan alkohol i da „obojenost“ pojedinih roze etiketa na blajnd testu ni vrhunski stručnjaci ne mogu jasno definisati.

I zbilja, u domaćim vinotekama se danas može pronaći lep izbor domaćih rozea, od onih elegantnih provansalskog stila do, rekli bi, sasvim osobenih, jarko bojenih i veoma aromatičnih, ali nimalo neozbiljnih roze vina. Pa su i udruženi vinari Šumadije kao svoje posebno vino ponudili Šumadijsku ružicu, kao spoj tradicije i budućnosti autentičnog srpskog rozea.

Sa druge strane, potpuno je sa uma smetena važna činjenica da je roze vino ujedno i masovno vino univerzalne upotrebe, pa su te neke nove etikete maltene uniformno cenovno uzdignute na nivo crvenih vina, perjanica vinarija, što naravno, nimalo ne odgovara trendu vraćanja rozea međ Srbe.

Kakav je zaključak?

Umesto da procenjujete i upoređujete boje rozea, tražite lukovinu, lososa ili možda nar u boci sa bakarnim plamičcima, zapitajte se šta zapravo želite od vina. Meditativni doživljaj koji vas može odvesti ovamo ili onamo a plaćate ga skupo, ili svakodnevnu hedonističku alatku u smislu aperitiva, glavnog doživljaja uz jelo ili deserta. Jer dobro ohlađen pitki i elegantni roze poput onog iz vinarije Čoka, ostaviće vas bistre glave tokom svakog slavlja sa svojih 10,5% alkohola, a šumske jagode i druge crvene bobice vrteće se kao novogodišnji ukrasi oko sireva, suvog mesa, pečenja pa sve do torti i kafe.

I samo pazite da lepa završnica ovog vina ne potraje duže od veze koju ste uz punu čašu, započeli.

Ostavite vaš komentar

0 Komentara