Slušam stalno ženu i taštu kako mi govore: „Vino i život su dve različite stvari!“ Slažem se, mada verujem da imamo različite argumente. Moj je taj da u životu nekako više volimo mlado, dok kod vina volimo starije. Da ne objašnjavam...

Ali, kako u svemu ima izuzetaka, tako ima i u vinu. Naime, svakog trećeg četvrtka u novembru Francuzi, ali i dobar deo ostatka vinske planete, organizuju „Dan mladog vina“, veseli doček prvog crvenog vina iz poslednje berbe. U pitanju je vino od sorte game, sprermno za ispijanje svega nekoliko nedelja nakon berbe. Pravi vinski odojak, što bi rekli jubitelji rotirane, zapečene prasetine.

Francuzi su, naravno, od toga napravili ogroman biznis, pa svake godine uoči ove celonoćne pijanke (prva flaša otvara se tačno minut iza ponoći!) u svet kreće na milione litara ovog mladog vina pod etiketom Beaujolais nouveau, najviše put Japana, Kine i SAD, gde će se uz tradicionalni poklič „Novi božole je stigao”otvoriti i popiti istog tog četvrtka, minut iza ponoći.

Ako pitate ljubitelje božolea šta je to što ih privlači, odgovor je najčešće da to vino oslobađa energiju ljubavi. I još kažu: „Ne pij ga brzo, jer brzo hvata!“

Kao svaka mladalačka ljubav, zar ne?

Samo da sutra glava ne zaboli. A ne bi trebalo, mislim zbog vina, ne ljubavi. Jer dobar božole je lako, voćno, lepršavo, krajnje pitko vino nežnih tanina koje vas brzo razveseli i sutra idete dalje, kao da ništa i nije bilo. Takve su te mladalačke ljubavi, danas jesu, sutra ko zna gde su. Uostalom, božole može da traje tek nekih mesec-dva u boci. Ko ga je to tada popio, taj ga je popio. Posle u sirće.

Konačno, ako ste se pitali, Božole je vinski region u centralnoj Francuskoj, severno od Liona, koji je zapatio ovu tradiciju mladog vina i sada sasvim lepo od toga živi nekih 4.000 lokalnih vinarija! Tek oni imaju razloga da vole mlado i svake godine nazdrave uz „Le Beaujolais nouveau est arrivé!“

 

Ostavite vaš komentar

0 Komentara