Otvaranje velikih vrata

Viktor Čikeš: ,

Oktobar
25


Globalno gledajući jedno je jasno: đavo nije sam. Pakleni talas toplote „Lucifer“ koji je ovog leta osušio ne samo grla već i vinograde, iako je ponegde doneo temperature i preko 50 stepeni, daleko od toga da je najbitniji činilac koji će odrediti kvalitet i količinu grožđa a samim tim i vina ove, i nastupajućih godina.

„Ko umije njemu dvije“, tako će ove godine po svemu sudeći proći vinarije širom Evrope a pogotovo u Srbiji pri proizvodnji vina. Tehnolozi su oduševljeni odličnim kvalitetom sirovine dok vlasnici vinarija očajni nabiraju čelo zbog debelo umanjenog roda. To je ukratko rezime najranije berbe u novijoj poznatoj istoriji, naravno, uz izuzetke koji potvrđuju pravilo.

Iskreno, ne može nas radovati razvoj događaja na najvećoj vinskoj sceni. Iznenadni i nemilosrdni mrazevi kad im vreme nije krajem proleća, beskrajno dugi periodi bez padavina i ekstremne vrućine koje je donelo leto, u pojedinim vinskim regijama poput onih na istoku Makedonije ostvarili su, kako bi to asocirani Coca-Cola proizvodom rekli - Zero berbu. Merlo je na velikom broju hektara načisto propao. Na jugu Srbije, merlo je takođe bio gotovo stoprocentno uništen kad su se temperature poslednjih dana aprila spustile na minus desetak stepeni, ali gle čuda - loza se povratila u najvećoj meri i zahvaljujući kratkim ali osvežavajućim padavinama u jednom trenutku, iznela neverovatno kvalitetan rod, možda najbolji do sad. Tako je praktično širom naše domaćinske zemlje.

Ali zbog svega napred pomenutog, regija Bordo beleži najmanji rod u istoriji, a ono što se upravo događa u Kaliforniji, u čuvenoj Napa dolini, najpoznatijem američkom vinogorju, gde plamena pošast satire vinograde i vinarije od kojih tamošnja privreda očekuje preko šezdeset milijardi dolara svake godine, zbilja je nazamislivo. Kako će izgledati vinska scena u svetu narednih nekoliko godina koliko je potrebno da se vinogradi u Kaliforniji obnove, i hoće li to biti baš ista priča kao pre ovih požara?

Uz uticaj globalnog zagrevanja koji čini da se berba belih i crvenih vina gotovo preklopi, rad u podrumu postaje sve zahtevniji. Težak ovogodišnji „ispit“ za tehnologe rezultiraće ili preozbiljnim teškoćama, ili će oni koji ga polože moći s punim pravom da se hvale svojim uspehom.

A zamislite samo da u ova haotična vremena Srbija ima vinograda kao u doba slavnih dana velikih vinarskih preduzeća, gde se procenjuje da je pod lozom bilo više od 100.000 hektara nasuprot jednoj petini te površine koliko ih je danas u rodu. Gde bi nam bio kraj i kakva bi to prilika bila da širom sveta vinoljupci upoznaju sve bolja srpska vina?

No, u novonastaloj situaciji, gde će kvalitet domaćih etiketa jako zavisiti od umešnosti enologa i kompletnog tima koji stoji iza njega i prati proizvodnju od vinograda do boce, lako je zamisliti da je kupcu najsigurnije da poverenje pruži najvećim sistemima, pogotovo ukoliko je i do sad imao priliku da se uveri u kvalitet i prepoznatljiv ukus vina za svakodnevnu upotrebu, jer u takvim sistemima, greške jednostavno ne može i neće biti.

Uostalom, vrata vinskog raja ili vrata pakla iz godine u godinu sve se šire i brže otvaraju, a ko pametno kroz njih zakorači, nema se čega bojati.

Ostavite vaš komentar

0 Komentara