Krenem nedavno s dvoje Engleza po Srbiji. Zanima ih srpsko vino. Čitali o njemu na blogu svog zemljaka Džejmija Guda, kada je pre neku godinu ovaj bio u Beogradu u žiriju Velikog testa Vino.rs, gde su ocenjivana najbolja vina Srbije. I tako se zainteresovali, pa vele, nije daleko... A i inače su strasni wine trotteri, svake godine provedu po mesec dana na nekom vinskom putu, od Franacuske, Italije i Španije, do Novog Zelanda, Kalfornije i Južne Afrike. Vole ljudi, a može im se.

Nameračim usput da stanemo i kod nekoliko manastira, čisto da ne bude samo vinska kultura, već i kulturna tura. Ali, od ture do kulture u Srbiji više putića vode. Brzo se ispostavilo da do pojedinih vinarija, kao uostalom i manastira, možeš da stigneš samo ako znaš put i imaš ukucane GPS koordinate. Naime, putokaza koji bi vas navodili vinskim putevima Srbije, pogotovo ako krenete „južnom prugom“, imamo manje nego uspešnih privatizacija. Drugim rečima, izgubiti se u Srbiji na vinskom putu je kao „dobar dan“. Moraš stalno da konsultuješ pamćenje, instinkt i usputne lokalce.

I tako zapodenemo u autu razgovor o vinskom turizmu, kako je to tamo negde, a kako u Srbiji. Brzo se ispostavilo da o srpskim vinima tamo odakle su došli ovi Englezi niko ništa ne zna. I ne samo tamo, već bilo gde izvan Srbije. A ono što je najblesavije, čak ni ovde ljudi nemaju pojma do koje mere se promenila vinska slika Srbije u poslednjih desetak godina!

Obišli smo tog vikenda desetak vinarija, mnoge već spolja pokazuju da se nije štedelo na novcu, većina ima sale za degustacije, veoma dobra vina, sređene podrume, restorane koji nude lokalnu hranu uz svoja vina i priču o vinariji, neke nude i smeštaj u apartmanima u okviru vinarije... Sve u svemu, vidi se da vinari ozbiljno shvataju značaj vinskog turizma. Uostalom, u vinski razvijenim zemljama, to je grana turizma koja se najbrže razvija. U SAD, gde su najviše odmakli u tome, godišnje vinskim putevima prođe čak 27 miliona ljudi! U Italiji se ta cifra kreće oko pet miliona i donosi promet od 2,5 milijarde evra!

Pročitajte još: Recept za ljubav

Ali, zalud sav trud srpskih vinara, uložen novac u objekte i kvalitet vina, ako država kroz nadležno ministarstvo turizma to i dalje tretira kao jednu od bolje čuvanih ovdašnjih tajni, ako ne postoji razrađena marketinška strategija na nivou Srbije i svakog regiona, ako nema reprezentativnih vodiča i mapa vinarija, ako mediji i dalje ne shvataju značaj ove vinske priče, ako nema koliko- toliko pristojnih puteva i putokaza...

Vinski turizam je velika priča tamo gde su je ozbiljno shvatili. Tamo gde nisu, on je i dalje samo priželjkivana budućnost. Zato Srbija umesto vinskih puteva strancima može danas u najboljem slučaju da ponudi vinski safari. Pa ko se kako snađe...

Wine Trotter / Viktor Čikeš, glavni i odgovorni urednik, Vino.rs

Ostavite vaš komentar

0 Komentara